Женидба Хаџагић-Мујаге и Велагић-Ахмета 0001    Огласи се на гласу дивојка 0002    На Удбини у каменој кули, 0003    Липа Злате диздар-Хасанаге, 0004    Глас јој пође по широкој Лици 0005    У шездесет и града четири, 0006    У сваки се огласи дивојка. 0007    На дивојку просци навалише, 0008    Липу просе аге и спахије, 0009    А највише Козлић-Алиага. 0010    Глас јој сиђе до Надина била 0011    А до куле Хаџагић-Мујаге 0012    И побре му Велагић-Ахмета. 0013    Оби побре хладно пију вино, 0014    Па Хаџагић Велагићу каже: 0015    „Давор побро, Велагић-Ахмете! 0016    Момци јесмо, женили се нисмо, 0017    Је си л’, побро, чуо за дивојку 0018    Ниско доли на широкој Лици, 0019    Липу Злату диздар-Хасанаге ? 0020    Хоћемо ли ми се сигурати, 0021    Саћи оба на оглед дивојци, 0022    Један другом тврду вјеру дати: 0023    Којег од нас штима дивичица, 0024    Да другоме хатор бити не ће.“ 0025    „ „Хоћу, брате, вјеру ти задајем.“ “ 0026    Униђе им Хаџагића мајка, 0027    Она сину говорила своме: 0028    „О Мујага, моје дите драго! 0029    Кад би мајке ћео послушати, 0030    Де с’ окани Личкиње дивојке! 0031    Липа је се огласила Злате 0032    У шездесет и града четири, 0033    На њу јесу просци навалили, 0034    Сви су, сине, твоје маниџије, 0035    А највећма Козлић Алиага, 0036    Јер је Козлић невирно плетиво, 0037    Мореш лудо главу изгубити, 0038    Лакше тебе могу оженити 0039    Брез кахара и мејдана тешка." 0040    Мујага је мајки говорио: 0041    „Мајко драга, канити се не ћу, 0042    Ја ћу с побром на Удбину сићи, 0043    Вире ми, мајко, на заглед дивојци.“ 0044    „ „Кад ћеш, сине, на Удбину ићи, 0045    Ти напитај Глумца Османагу, 0046    То је теби бабин побратиме, 0047    Ти ћеш у њег конак учинити.“ “ 0048    „Хоћу, мајко, немај бриге с тиме!“ 0049    Оби побре на ноге скочише, 0050    Спремају се на оглед дивојци. 0051    Кад се оби побре опремише, 0052    Добре своје коње појахаше, 0053    Од Надина оба управише, 0054    Ударише кроз Отрес-планину, 0055    Извргоше на врховну Лику, 0056    Ударише уз рудине равне, 0057    Погледају момци са атова 0058    До беглука Лике Мустајбега, 0059    Од беглука врата подбочита, 0060    На пенџерих капци подигнути, 0061    Све јуначке главе код пенџера, 0062    Пун је беглок удбинских ајана. 0063    Кад виђаше оба побратима, 0064    Момци млади, а ати помамни, 0065    Причају се уз мехке рудине, 0066    Удбињаном Лика говорио: 0067    „Давор дицо, моји соколови, 0068    Ето нами двају коњаника! 0069    Мен’ се на њих чини гледајући, 0070    Ко када су, дицо, јабанџије, 0071    ’Наке јахе у свој Лици нема, 0072    Де испан’те, па их дочекајте!“ 0073    Млади момци пред њих излетише, 0074    А допаде Хаџагић Мујага, 0075    Па им ага турски салам викну, 0076    Њима момци салам отпримише, 0077    Обојици хожгелдију дају, 0078    Под њима су ате пофатали. 0079    Њима вели Хаџагић Мујага: 0080    „Не фатајте ата за кајасе, 0081    Ово ати удовички нису.“ 0082    Удбињани њима говорили: 0083    „Браћо драга, није за срамоту, 0084    Него бујрум, браћо, на конаке!“ 0085    А Хаџагић њима говорио: 0086    „Је ли туди Глумац Османага?“ 0087    А то ага чује у беглуку, 0088    Јер код бега сиди удбињскога, 0089    Османага на ноге скочио, 0090    Он изиђе пред беглук-механу, 0091    Па он момком хожгелдију даје: 0092    „Јесте л’, оби здраво јабанџије, 0093    Бујрум, дицо, мени на конаке!“ 0094    Па отишће Глумац Османага, 0095    За њим побре ате окренуше, 0096    Ускочише граду на капију, 0097    Кроз Удбину момци ударили, 0098    Момци млади, а ати помамни, 0099    Кроз Удбину наре показују, 0100    Трзају се џамали пенџери, 0101    На пенџере дивојачке главе, 0102    Свака дикла мисли на пенџеру: 0103    „Боже мио, на свему ти фала! 0104    Од како је постала Удбина, 0105    ’Ваки момци пројабали нису.“ 0106    Сађош’ момци Гиумчевића кули, 0107    Испадоше два Глумчева сина, 0108    Једно Тахир, а друго је Захир, 0109    Па момачке ате уфатише, 0110    С њима с’ момци за здравље питају, 0111    А изађе Глумчевић Алија, 0112    Одведе их уз кулу камену, 0113    Уђоше оба у халват-одају. 0114    Глумац ага сиди на јатаку, 0115    Хаџагић му турски салам викну, 0116    Њима ага салам отпримио, 0117    Код себе им мисто намистио. 0118    Уђе Але, па им чизме сними, 0119    Поврати се и кахву донесе, 0120    Па њимака кахву подилио. 0121    Већ им вакат од акшама дође, 0122    Сви на вакат акшам саклањаше, 0123    По акшаму вечер вечерали, 0124    По вечери сили по тенхану, 0125    Онда Глумац њима говорио: 0126    „Дицо моја, оби серхатлије! 0127    Немојте ми ноћас замирити, 0128    Јал сам, дицо, јако остарио, 0129    Јал у очи већ обневидио, 0130    Ја ми никад доходили нисте, 0131    Ја вас, дицо, познати не могу. 0132    Каж’те право, тако били здраво! 0133    Одаклен сте, од сента којег сте?“ 0134    А Хаџагић аги говорио: 0135    „Слатки ага, Глумац Османага! 0136    Оба јесмо од Надина била, 0137    Ако с’ чуо Хаџагић-Мујагу, 0138    Ово ј’ глава, што с тобом говори, 0139    Ово ми побро Велагић Ахмете.“ 0140    Кад му ага те разуми ричи, 0141    Подиже се на своје колино, 0142    Прегрли га, у чело пољуби, 0143    Изновице па за здравље пита: 0144    „Ти ли с’ сине побратима мога! 0145    Је л’ ти здраво на оџаку мајка?“ 0146    „ „Здраво је, аџе, милом Богу фала.“ “ 0147    „Јеси ли се, сине, оженио?“ 0148    „„Нисам, аџе, тебе не желио, 0149    Нег сам, аџе, чуо за дивојку, 0150    Липу Злату диздар-Хасанаге, 0151    Па смо дошли оба побратима 0152    На Удбину, на оглед дивојци, 0153    Један другом тврду вјеру дали, 0154    Којег од нас штима дивичица, 0155    Да другоме хатор бити не ће, 0156    Вен ће бити куме код дивојке.“ “ 0157    Истом они у еглену били, 0158    А униђе Глумчевић Алија, 0159    Па окрену кајсер-јемерлије, 0160    Па он вели Хаџагић-Мујаги: 0161    „Хајде, побро, Хаџагић-Мујага! 0162    Тебе зове моја стара мајка.“ 0163    Ага назу кајсер-јемерлије, 0164    Па изиђе на оџак у кулу, 0165    Дочекаше дви ћери Глумчеве, 0166    Вишају се о врату њемука: 0167    „Јеси л’, брате, здраво па весело?“ 0168    „ „Здраво, сестре, васке не желио!“ “ 0169    Кад униђе момак у одају, 0170    Сиди стара Османагиница, 0171    Хаџагић јој турски салам викну, 0172    Стара госпе салам отпримила, 0173    Код себе му мисто начинила, 0174    Госпоја му хожгелдију даје, 0175    И њој каже Хаџагић Мујага, 0176    Да је дошо на заглед дивојци 0177    Својим побром Велагић-Ахметом: 0178    „Стрино моја, Османагинице! 0179    Ако би ме ктила послушати: 0180    Метни печу, огрни фереџу, 0181    А запали фењер-видилицу, 0182    Па ти сиђи диздаревој кули, 0183    Хабер подај Златки диздаревој, 0184    Ти откажи оба побратима.“ 0185    „ „Хоћу, сине, моје дите драго!“ “ 0186    Па се спреми Османагиница, 0187    Запалила фењер-видилицу, 0188    Оде госпе кули диздаревој, 0189    Угледа је Злате диздарева, 0190    Дочека је у халват-авлији, 0191    Од нене је фењер ујагмила, 0192    Пред њом иде уз мостове Злате, 0193    А њој вели Османагиница: 0194    „Давор Злате, ћери диздарева, 0195    Какве ноћас имам мусафире! 0196    Од како је постала Удбина, 0197    Таки у њу никад дошли нису.“ 0198    У том ушли у халват-одају, 0199    Дочека их Златијина мајка, 0200    Па посади Османагиницу, 0201    Липа Злате кахву наточила, 0202    Па ,више њих подвиш стаде руке. 0203    Златка вели Османагиници: 0204    „Моја стрина, Османагинице! 0205    Сад ми право у одаји кажи, 0206    Ко је теби ноћес у конаку?“ 0207    „ „Давор Злате, ћери диздарева! 0208    Ено дошла до два побратима 0209    Од Надина и дебела мора, 0210    Ћери, једно Хаџагић Мујага, 0211    А друго је Велагић Ахмете, 0212    Да тебека виђају дивојку, 0213    Један другом тврду вјеру дали, 0214    Па ти којег штимаш, дивичице, 0215    Да другоме хатор бити не ће, 0216    Вен ће бити куме код тебека; 0217    Ђене ти салам Хаџагић-Мујаге, 0218    Да си, Злате, душа Мујагина.“ 0219    Њојзи вели Злате диздарева: 0220    „Моја стрина, Османагинице! 0221    И ти ’ш њима селам од менека. 0222    Када сутра био. дан осване, 0223    Нек се оба спреме побратима, 0224    Па нек сађу до воде Црваћа, 0225    И ја ћу, стрина, до Црваћа саћи 0226    Виђати, стрина, оба побратима.“ 0227    Намах нене на ноге скочила, 0228    Она узе фењер-видилицу, 0229    Па окрену низ камену кулу, 0230    За њом иде Злате диздарева, 0231    Испрати је до авлијнских врата, 0232    На растанку стрини говорила: 0233    „Стрина моја, Османагинице! 0234    Ти ћеш башка селам Хаџагићу, 0235    Мујага је душа Златијина.“ 0236    То рекоше, па се растадоше. 0237    Дође госпе у кулу камену, 0238    Хаџагића у одаји нађе, 0239    Госпе њему Златин селам каже, 0240    Врло му драго, чем хесаба нема. 0241    А Велагић ни за што не знаде, 0242    Нег Хаџагић на ноге скочио, 0243    Побратиму у одају уђе, 0244    Све он њему по истини каже. 0245    Сву ноћ побре сана нејмадоше, 0246    О дивојци прееглендисаше. 0247    Ја кад њима био дан освану, 0248    Спремише се оба побратима, 0249    Сили оби побре код пенџера, 0250    А изашла два Глумчева сина, 0251    Па им добре ате опремили, 0252    Испод куле ате провађају. 0253    Погледаше момци са пенџера, 0254    Помоли се дванејст дивојака, 0255    Све одоше до воде Црваћа, 0256    Ал Златије међу њима нема. 0257    Мало вриме иза тога прође, 0258    Али шину ждрака по Удбини, 0259    Ко кад сунце паде са небеса, 0260    Јер ишета Злате диздарева, 0261    Сва се сјаје као сунце жарко, 0262    Видло би се при њој вечерати 0263    У по ноћи ка’ при јасној свићи 0264    Од зламења и драгог камења 0265    И липоте кићене дивојке, 0266    А одвише на њој ђеисије. 0267    На ногу јој везене папуче 0268    Све од оздо стребром потковате, 0269    А од озго златом извезене, 0270    А више њих танахна кошуља, 0271    Све до паса златом насачмата, 0272    А црљеном свилом усновата, 0273    Кушаком се утегла ћемером, 0274    У ћемера све плоче од злата, 0275    У плочама мави каменови, 0276    Из њих модри бију пламенови. 0277    А обукла два мави јелека: 0278    Једно диба, а друго кадифа, 0279    Све по диби ситне кабарице, 0280    Врло ситне, ал од сухог злата, 0281    А два крила стала испод врата, 0282    Оба крила брду окренута, 0283    На два крила мави каменови, 0284    Шибају из њих два модра пламена, 0285    Дивојачко лишце преузели, 0286    Из њих висе сићухни синџири, 0287    На синџирих мекахни цекини. 0288    Отпуштала вране плетенице, 0289    Све у њима златни санџакови, 0290    Напулали по плећих дивојци. 0291    Ко кад су јој звизде почавлале, 0292    Па се сјају на плећих дивојци. 0293    Зебуркињу капу накривила, 0294    Око капе лале поредала, 0295    Трепеће јој дукат над очима, 0296    Који важе четири цекина. 0297    А од себе пристала дивојка: 0298    У пасу танка, а таман висока, 0299    Подугачка врата господскога, 0300    Врана ока, а чела широка. 0301    Како липа тербијетли шеће, 0302    Ко када је у Стамболу расла. 0303    Шерен-перен граду на капију, 0304    Па отишће низ рудине равне. 0305    Кад виђаше оба побратима, 0306    Згледаше се оба код пенџера 0307    Баш ко вуци у злој годиници, 0308    Обојица на ноге скочила, 0309    Припасаше на гајтаних ћорде, 0310    Полетише низ кулу камену, 0311    Сваки свога коња поклопио, 0312    Искочише граду на капију, 0313    Низ рудине побре удариле, 0314    Они јашу до воде Црваћа, 0315    А свака их гледа дивичица, 0316    Свака мисли, а сама говори: 0317    „Боже мио, ја чудних јунака! 0318    Благо си мајци, која их родила, 0319    А сестрици, која их хранила 0320    На пречисту дивојачком крилу, 0321    Оној друзи, којој гостом дођу, 0322    А душици, којој суђени буду, 0323    Која их оба успитоми душа 0324    На јастуцих и десници руци!“ 0325    Доскакаше оба побратима, 0326    Салам виче Хаџагић Мујага, 0327    А отприми Глумчевић Алија, 0328    Јер је прије дошо до Црваћа, 0329    Па он њима ате ујагмио, 0330    Але ате вода крај бунара. 0331    Код бунара клупа начинита, 0332    На њу оба сила побратима, 0333    Па гледају Злату диздареву, 0334    А њих гледа Злате диздарева, 0335    Заклања се руком и рукавом. 0336    Њојзи вели Хаџагић Мујага: 0337    „Давор Злате, ћери диздарева! 0338    Оба гледај наске побратима, 0339    Ми смо тврду вјеру учинили, 0340    Ти којега штимаш, дивичице, 0341    Оном другом хатор бити не ће, 0342    Вен ће бити куме код тебека, 0343    Теби дати од злата прстење.“ 0344    Кад то чула Злате диздарева, 0345    Она с’ руком фати у џепове, 0346    Она гледа оба побратима, 0347    У руци јој црљена јабука, 0348    Боље гледа Хаџагина сина. 0349    Диже главу Велагић Ахмете, 0350    Па дивојци тихо бесидио: 0351    „Давор Злате диздар-Хасанаге! 0352    Гледај, драга, побратима мога, 0353    Мени, драга, хатор бити не ће, 0354    Ја сам себи, драга, загледао 0355    Код Надина и дебела мора 0356    Ханку липу Махмут-тефтердара, 0357    Док се вратим, женит ћу се Ханком.“ 0358    А кад чула Злате диздарева, 0359    Тад из руке отишће јабуку, 0360    Па удари Хаџагић-Мујагу. 0361    Кад то виђа Велагић Ахмете, 0362    Он се фати двају џефердара, 0363    Па њимака грла окренуо 0364    Крај оглавља Злате диздареве, 0365    Отргоше како можарови, 0366    Побигоше дикле од бунара. 0367    Оби побре на ноге скочише, 0368    Они добре ате појахаше, 0369    За дивојком ате наметнуше, 0370    Од момака полићу димови, 0371    Јер пуцају из пушака малих, 0372    Ускочише граду на капију 0373    И стираше Злату у авлију, 0374    Вратише се натраг кроз Удбину 0375    Билој кули Глумца Османаге, 0376    Обојица ате одсидоше, 0377    А изашла до два Глумчевића, 0378    Водају им ате по авлији, 0379    Оби побре у кулу унишле. 0380    Кад дан прође, тавна ноћца дође, 0381    Па када су побре вечерале, 0382    Диже главу Хаџагић Мујага, 0383    Па он вели Глумац-Османаги: 0384    „Слатки аџе, Глумац-Османага! 0385    Би ли мене ћео послушати, 0386    Да’ти узмеш побратима мога, 0387    Па да сиђеш диздаревој кули, 0388    Да запросиш мени дивичицу.“ 0389    „ „Хоћу, сине, вјеру ти задајем.“ “ 0390    Намах аџе на ноге скочио, 0391    Па самурли ћурак огрнуо, 0392    А запали фењер-видилицу, 0393    Па он назу кајсер-јемерлије, 0394    За њим скочи Велагић Ахмете, 0395    Отишкоше низ камену кулу, 0396    Они иду диздаревој кули, 0397    Угледа их Диздаревић Мехо, 0398    Мехо спаде у своју авлију, 0399    Да дочека оба побратима, 0400    Он од аге фењер ујагмио, 0401    Па пред њима уз мостове пође, 0402    Доведе их одаји на врата, 0403    Туди сиди диздар Хасанага, 0404    Салам викну Глумац Османага, 0405    Њима диздар, салам отпримио, 0406    Па испред њих на ноге скочио, 0407    Код себе им мисто начинио. 0408    Ја кад оба сила у одаји, 0409    Њима Мехо кахву наточио. 0410    Османага да мирује не ће, 0411    Пред диздара на колино скочи, 0412    Салам даде, запроси дивојку: 0413    „Дај ми Злату по божијем путу 0414    За синовца Хаџагић-Мујагу 0415    Од Надина и дебела мора.“ 0416    Диздар Мехи говорио своме: 0417    „Хајде питај Злате на оџаку, 0418    Хоће ли је бабо поклонити.“ 0419    А прочу се Злате пред вратима: 0420    „Слатки бабо, диздар-Хасанага! 0421    Ако ’ш души мисто уфатити, 0422    Мехе подај Хаџагић-Мујаги!“ 0423    Даде бабо, ни ричи не рече, 0424    Изновице сили у одаји, 0425    Унесе кахву Диздаревић Мехо. 0426    Ја кад они хахву посркаше, 0427    Диже главу Велагић Ахмете, 0428    Па диздару тихо говорио: 0429    „Пријатељу, диздар-Хасанага! 0430    Дај уведи на прстен дивојку, 0431    Да ја липу прстенујем Злату.“ 0432    Од одаје врата полетише, 0433    А ускочи Злате у одају, 0434    Па полети своме родитељу, 0435    У оби га руке пољубила, 0436    Па код њега Глумца Османагу, 0437    Измаче се, подвиш стаде руке, 0438    Упита се за здравље с Ахметом. 0439    Кад рекоше, да су здраво били, 0440    Тад Велагић на ноге скочио, 0441    Он попаде за руку дивојку, 0442    Окреће је за жарким сунашцем, 0443    Натаче јој од злата прстење, 0444    Па посипа кићену дивојку, 0445    Низ њу баци стотину цекина, 0446    Па он вели диздар-Хасанаги: 0447    „Пријатељу, диздар-Хасанага! 0448    Ето теби на амариет Злата, 0449    Злате чувај, а главе не чувај, 0450    А нами се и сватовом надај, 0451    Кад ти прође пуних петнејст дана.“ 0452    То рекоше, низ кулу кренуше, 0453    Сашли кули Глумца Османаге. 0454    Кад је сутра био дан освано, 0455    Па шћахоше момци полазити, 0456    Не даде им Глумац Османага, 0457    И трећу их ноћцу уставио. 0458    Тај глас пуче по Удбини билој, 0459    Да су сашла до два побратима, 0460    Испросили Злату диздареву. 0461    Кад у јутро данак освануо, 0462    Оби побре ате појахаше, 0463    Отискоше граду на капију, 0464    Момци јашу, ни за што не знаду, 0465    Они јашу шенли и весело. 0466    Кад сиђоше у Отрес-планину, 0467    Оба момка дочека бусија, 0468    Из бусије Гавран-капетане, 0469    Код њега је стотина плаћника, 0470    Они на њих огањ оборише, 0471    Хаџагићу гола сијну ћорда, 0472    Па ускочи момак у бусију, 0473    Чудно момак по бусији скаче, 0474    Све он тражи Гавран-капетана, 0475    Он га тражи, а наћи не мере, 0476    Побиго је у Отрес-планину, 0477    А искочи Хаџагић Мујага, 0478    Уз планину наметну дората. 0479    Кад изиђе на пола планине, 0480    Туди стиже Гавран капетана, 0481    Он се фати перна буздохана, 0482    Са дората удари Гаврана, 0483    Паде Гавран у Отрес-планини, 0484    А Мујага скочи са дората, 0485    Па савеза Гавранове руке, 0486    Па дората поклопио свога, 0487    А Гаврана гони савезата. 0488    У планини огањ утишао. 0489    Кад Хаџагић до разбоја сиђе, 0490    Нађе побру Велагић-Ахмета, 0491    Гдје он рањен сиди у планини, 0492    Четири га пушке удариле, 0493    А код њега дванејст плаћеника, 0494    Ни на какву русе главе нема, 0495    Мртав ђогат лежи код његака. 0496    Тад Хаџагић сузама пролио: 0497    „Хаирала, Богом побратиме! 0498    Јесу ли ти ране приболкиње?“ 0499    Њему вели Велагич Ахмете: 0500    „Хаирли су ране на меника, 0501    Ал ђогата приболити не ћу, 0502    Јер веш моја крила опадоше.“ 0503    А Хаџагић фрци са дората: 0504    „Не будали, Богом побратиме! 0505    Ако буде у животу глава, 0506    Добро знадеш побратима свога, 0507    Да у њега имаде цекина, 0508    Бољег ћу ти коња набавити.“ 0509    То му рече, приведе Гаврана, 0510    Седло сними са мртва ђогата, 0511    На Гаврана метну капетана, 0512    На њег врже свога побратима, 0513    Отискоше кроз Отрес-планину. 0514    Кад сиђоше кули Хаџагића, 0515    Сними свога побру са Гаврана, 0516    Унесе га у кулу камену, 0517    Па на јатак побру повалио 0518    И утегну ране по њемука: 0519    „Не ћеш, побро, својој билој кули, 0520    Да те виђа твоја стара мајка, 0521    Док ти ране не замладе, побро.“ 0522    Тад Хаџагић у авлију сиђе, 0523    Да намири свог коња дората, 0524    Кад ли дорат рану задобио, 0525    (А Хаџагић није опазио) 0526    Све му штрца крај колана крвца, 0527    Њему грозне сузе полетише, 0528    Па му сијну голотрба ћорда, 0529    Њом удари Гавран-капетана. 0530    Кад је с њега полетила глава, 0531    Са главе му шкрљка поскочила, 0532    А из шкрљке књига искочила, 0533    Књигу узе, печат одвалио, 0534    Из ње с’ триста просу маџарија. 0535    Та је књига са Крбаве равне 0536    Копилета Козлић-Алиаге, 0537    Шта је Алија у књизи правио: 0538    „Побратиме, Гавран-капетане! 0539    Јеси л’ чуо и хабер узео? 0540    Ја заврго себи јауклију 0541    Липу Злату диздар-Хасанаге, 0542    Онда сашло двоје копилади 0543    Од Надина и сињега мора, 0544    Хаџагићу и с њим Велагићу, 0545    Припросише моју дивичицу. 0546    Ето теби књига од менека! 0547    Деде чету скупи на Котару, 0548    Ево теби за триста цекина, 0549    Сведи чету у Отрес-планину, 0550    Ту их ради добро дочекати, 0551    Само живих немој упуштати, 0552    Страшљива су оба побратима.“ 0553    Кад Хаџагић књигу провидио, 0554    Он је себи врже у џепове, 0555    Па окрену кроз Надин бијели, 0556    Да доведе прехитра бербера, 0557    Да му побра личи Велагића 0558    И његова рањена дората, 0559    Бербер личи за седам недиља. 0560    Када осма настала недиља, 0561    Аги паде књига на колино 0562    Од пунице Хасанагинице, 0563    Она њему у књизи правила: 0564    „О мој зете Хаџагић-Мујага! 0565    Ти си скоро сашо на Удбину, 0566    Те си моју испросио Злату, 0567    Рок ставио пуних петнејст дана; 0568    Ево пуних седам недиљица, 0569    Како тебе раз дивојке нема, 0570    Веш на Злату просци навалили, 0571    А највећма Козлић Алиага, 0572    Тај се ага никад и не диже, 0573    Вавик ишће од диздара Злату, 0574    Он би дао, ал Златија не ће. 0575    Па ето ти књига од менека: 0576    Де ми хабер шаљи од себека, 0577    Ако ’ш доћи раз моје дивојке; 0578    Ако л’ не ћеш моје дивичице, 0579    Да за другог удајем дивојку.“ 0580    Мујага јој другу отписује: 0581    „Чуј, пунице Хасанагинице! 0582    Надај ми се у овој недиљи; 0583    Да не дођем ове недиљице, 0584    Злату даји, куд је теби драго!“ 0585    Кад Мујага књигу отправио, 0586    Онда пође кроз Надин камени 0587    Билој кули Махмут-тефтердара, 0588    Тефтердару турски салам викну: 0589    „Аџе слатки, ја ти љубим руку! 0590    Дај ми ђогу са јасала свога 0591    Моме побри Велагић-Ахмету 0592    За готових триста маџарија, 0593    Јер је његов ђогат погинуо. 0594    Још те молим и руку ти љубим, 0595    Подигни ми до јутра сватове, 0596    Да идемо на широку Лику 0597    Пораз Злате диздар-Хасанаге.“ 0598    Даде ага ђогу са јасала, 0599    Рече њему дигнути сватове. 0600    Хаџагић се натраг повратио, 0601    Он поведе великог ђогата 0602    И опреми на авлији ђогу, 0603    А Велагић ни за што не знаде. 0604    Њему уђе Хаџагић Мујага, 0605    Па он вели побратиму своме: 0606    „Де се спреми, побро, у одаји, 0607    Па ти сиђи својој билој кули, 0608    Нек те види остарила мајка, 0609    Да су твоје ране замладиле.“ 0610    Тад Велагић на ноге скочио, 0611    Опреми се хитро у одаји, 0612    С побром својим сиђе на авлију. 0613    Њему вели Хаџагић Мујага: 0614    „Ето теби готова ђогата! 0615    Ја сам теби бољег набавио, 0616    Што сам реко, ни слагао нисам.“ 0617    Тад Велагић посиде ђогата 0618    И одјаха својој билој кули, 0619    Код мајке је конак учинио. 0620    Кад им сутра био дан освано, 0621    Спремише се оба Хаџагића, 0622    Млађи Осман, старији Мујага, 0623    К њима дође Велагић Ахмете, 0624    Помоли се Махмут-фефтердару 0625    На гаврану ко на горској вили, 0626    А за агом триста коњаника. 0627    И они сва три ате појахаше, 0628    Из авлије ате искочише, 0629    А Мујага књигу извадио, 0630    Па је пружи Махмут-тефтердару. 0631    Кад он виђа књигу Козличину, 0632    На њему се длака подигнула, 0633    Књигу себи врже у џепове, 0634    Па прид њима вранца управио. 0635    Не шче ага на Отрес-планину, 0636    Већ окрену на Котар камени, 0637    Ашићаре јашу уз Котаре, 0638    Њима нико ни мукает није, 0639    Ударише у Вучјак-планину. 0640    Кад сиђоше на мехке рудине, 0641    На големо. чудо нагазише, 0642    Јер изашо Лика-Мустајбеже 0643    И уз бега личке набодице, 0644    Дочекаше кићене сватове 0645    На саламу и турском ићраму, 0646    Па пред њима Мустајбеже пође, 0647    Според с њиме Махмут-тефтердару. 0648    Момци млади, а ати помамни, 0649    Уз рудине џилит заметнули. 0650    Јанда јаше Хаџагић Мујага 0651    На дорату нујан и зловољан, 0652    Допаде до њег Козлић Алиага, 0653    Па њемука вели са ђогата: 0654    „Деде ми, ага, на џилит изиђи!“ 0655    То Мујага тешко дочекао, 0656    Дората врну на кајасу свога, 0657    Управи га натраг Вучијаку, 0658    Алиага наметну ђогата. 0659    Ја кад виђа, да стигнути не ће, 0660    Он на њега џилит отиснуо. 0661    Кад је њему џилит полетио, 0662    Хаџагић с’ пови по седлу дорату, 0663    Изнад њега џилит полетио, 0664    Дофати му калпак и челенке. 0665    Уфати калпак Хаџагић Мујага, 0666    Уфати га, на главу бацио, 0667    Па он натраг окрену дората, 0668    А побиже Козлић Алиага, 0669    Сустиже га Хаџагић Мујага, 0670    А сијну му голотрба ћорда, 0671    Он удари Козлић-Алиагу 0672    Изнад паса и пушака малих, 0673    Дви га поле око паса пале. 0674    Кад виђаше личке набодице, 0675    Свак се тому чуду зачудио, 0676    На бегу се длака подигнула, 0677    Пред њег стаде Махмут-тефтердару, 0678    Бегу даде књигу Козличину. 0679    Кад бег виђа, што се у њој пише, 0680    Он повика са голуба свога: 0681    „Чујте, дицо, моји соколови! 0682    Ко би стао сад пред Хаџагића, 0683    Он би стао и пред Мустајбега; 0684    Јер што тражи Козлић Алиага, 0685    Што он тражи, то данаске нађе.“ 0686    Кад то чуло шездесет Козлица, 0687    На Крбаву ате окренуше, 0688    А сватови с бегом на Удбину. 0689    Кад су свати сишли на Удбину, 0690    Удбињани преићрамли Турци, 0691    Све на јапте свате појагмише, 0692    Род јуначки у двор дивојачки, 0693    Хаџагић ником на конаке не ће, 0694    Он прид градом одјаха дората. 0695    Кад то виђа лички Мустајбеже, 0696    Он повика Талу Личанина, 0697    Па извади књигу Козличину, 0698    А даде је Тали Личанину: 0699    „Ето, сине, књиге Козличине, 0700    Води себи Хаџагић-Мујагу! 0701    Када сутра био дан осване, 0702    Од тебе гледам здрава Хаџагића.“ 0703    Тале му вели:„Не брини се с тиме! 0704    Ја с’ не бојим шездесет Козлица, 0705    Док је мојих тријест побратима.“ 0706    Тале скочи на кулаша свога, 0707    Па он дође Хаџагић-Мујаги: 0708    „Бујрум, побро, мени на конаке!“ 0709    А Хаџагић посиде дората, 0710    Па за Талом њега управио 0711    До Трновца и Талина двора, 0712    Са Удбине три пуна сахата. 0713    Ја кад сађе до Талина двора: 0714    Кула кућа од лискова прућа, 0715    Талини двори шашом покривени, 0716    Двоја су му врата на кућару, 0717    Вихар пуше, а врати му њише. 0718    Све се чуди Хаџагић Мујага, 0719    Шта ће му Тале дати вечерати. 0720    У авлију ате ускочише, 0721    Обојица ате одјахаше, 0722    Пред њих мали Раде искочио, 0723    Хаџагића уфати дората, 0724    Тале сапе великог кулаша, 0725    На њег двоје врже букагије, 0726    Испушта га Лици на обалу, 0727    Нек му бира траву дителину. 0728    А Хаџагић на тепу изиђе, 0729    На хладило Тале Личанина, 0730    Па он Талу гледа у авлији, 0731    Како Тале узврим рукаве, 0732    Па он ложи ватре по авлији, 0733    Шездесет је и три наложио. 0734    Све се чуди Хаџагић Мујага, 0735    Што он’лике ватре ложи Тале. 0736    Кад Хаџагић оком погледао, 0737    Помоли се испод краја раја, 0738    Они гоне овце јаловице 0739    И још гоне приходне овнове, 0740    У Талину стираше авлију, 0741    Они кољу овце јаловице, 0742    А готове ватре наложите, 0743    Све по двоје туди навргоше, 0744    Сасипају јечам на камару. 0745    Све се чуди Хаџагид Мујага, 0746    Ком он’лике Тале овце коље. 0747    Кад њима се алај помолио, 0748    Прид алајом један на ждралану, 0749    Он познаде Врховца Алагу, 0750    За Алагом тријест коњаника, 0751    У авлији ате разјахаше. 0752    Још се њима алај помолио, 0753    Мала чета дванејст коњаника, 0754    А пред њима Огрошевић Але. 0755    Још се њима алај помолио, 0756    Пред алајом један на алату, 0757    То је глава Руда Салихага, 0758    А за њиме дваест коњаника. 0759    Још се њима алај помолио, 0760    А пред њиме један на ђогату, 0761    Врани му пали по рамених брци 0762    Низ илике до пушака малих, 0763    За њим јаше тријест коњаника. 0764    Познаде га Хаџагић Мујага, 0765    Јер је глава од Кладуше Мујо, 0766    Па он Тали тихо говорио: 0767    „Давор Тале, Богом побратиме, 0768    Ко ће саде с Мујом говорити? 0769    Јере сам му дају погубио, 0770    Његова дају, Козлић-Алиагу.“ 0771    Вели њему Тале Личанине: 0772    „Брате драги, то је брига моја.“ 0773    Кад Хрњица виђа Хаџагића, 0774    Дигли му се брци на губици 0775    Ка на вуку у злој годиници, 0776    А прид њега Тале излетио, 0777    Њему Мујо турски салам викну, 0778    Њему Тале салам отпримио, 0779    Па он Муји хожгелдију даје: 0780    „Јеси л’, побро, здраво и весело?“ 0781    „ „Здраво, Тале, милом Богу фала!“ “ 0782    Даде му Тале књигу Козличину, 0783    Хрњица Мујо књигу разавио. 0784    Кад видио књигу дајиџину, 0785    Полегоше брци на губици, 0786    Па доскака до тепе ледене. 0787    Хаџагићу турски салам викну, 0788    Хаџагић му салам отпримио. 0789    А Хрњица одјаха ђогата, 0790    Хаџагићу на тепу изиђе, 0791    А Хаџагћ на ноге скочио, 0792    Код себе му мисто начинио, 0793    Њега Мујо руком прегрлио: 0794    „Е аферим, Хаџагић-Мујага! 0795    Сад ја знадем, да си мушка глава. 0796    Козлице су невирно плетиво, 0797    А дајиџе м’ се, брате, пригодиле. 0798    Па то ниси, брате, учинио, 0799    Да је мени посли хабер дошо, 0800    Какву је дајо књигу оправио, 0801    Ја би тебе ћордом ударио, 0802    А сад знадем, да си мушка глава, 0803    Баш кад тражи, нек и нађе, побро!“ 0804    Ту ће они конак учинити, 0805    Сву ноћ пише, сана нејмадоше. 0806    Кад им сутра био дан освану, 0807    Они добре ате појахаше, 0808    А подвикну Тале Личанине: 0809    „Куја му био и отац и мајка, 0810    Ко за Талом окренути не ће, 0811    Па у Талин оџак испуцати.“ 0812    Он се фати мерџанли кубура, 0813    Па на једна врата ускочио, 0814    У свој Тале оџак испуцао, 0815    Па на друга врата искочио, 0816    Све су за њим побре окренуле, 0817    Па у Талин оџак испуцаше. 0818    А кад виђа мали Радоване, 0819    Он се фати церова угарка, 0820    Па упали Талошеве дворе, 0821    Њему Тале вели са кулаша: 0822    „Немој Раде, Богом побратиме! 0823    Зар би наше упалио дворе? 0824    Видиш ове браће и дружине, 0825    Ми што смо их ноћас дочекали, 0826    Сваком дали, брате, вечерати: 0827    Још што има готових цекина, 0828    Раде, брате, па у наших дворих, 0829    Још би их могли тријест дочекати.“ 0830    Лако је Тали дочекати било, 0831    Бегове док је испод краја раје, 0832    Јер ће раја дати вечерати. 0833    Отискоше од Талина двора. 0834    Када они сишли на Удбину, 0835    Сви изашли кићени сватови, 0836    А и с њима бег Мустајбег-Лика, 0837    Код њих сиди на коњу дивојка, 0838    Отискоше низ мехке рудине, 0839    А бег прати кићене сватове 0840    И све с бегом личке набодице. 0841    Кад су сишли на пола рудина, 0842    Тад Мустајбег устави голуба, 0843    Па он вели Глумцу Османаги: 0844    „Чујеш, ага, мој акрану стари! 0845    Ето теби кићених сватова, 0846    А и твога Хаџагић-Мујаге, 0847    А и мојих личких набодица, 0848    Па испрати кићене сватове, 0849    Проведи их кроз Отрес-планину!“ 0850    То бег рече, поврати голуба. 0851    Глумац иде наприд пред сватови 0852    И уз агу дви пуне хиљаде, 0853    Триста с њима кићених сватова. 0854    Кад сиђоше до Отреса црна, 0855    На големо чудо нагазише, 0856    Крај Отреса бутум поцрнило 0857    Од шкрљака и од телећака, 0858    Јер је сашо Вучан капетане, 0859    Насрид поља шатор разавио, 0860    Под шатором ладно пије вино. 0861    Из шатора влашче искочило, 0862    Оно носи књигу у проципу, 0863    До сватова кад је долетило, 0864    Оно њима добро јутро виче: 0865    „Добро јутро, аге и спахије! 0866    Које вам је Хаџагић Мујага? 0867    Ево биле књиге за његака.“ 0868    А Хаџагић пред њег искочио: 0869    „Чуј, влашчицу на пољу зеленом, 0870    Ово је, драги, Хаџагић Мујага!“ 0871    Ама влашче кад га је видило, 0872    Себи шкрљку турну под пазухо, 0873    Па се седам пута поклонио, 0874    Хаџагићу и дорату дође, 0875    Па у чизму агу пољубио, 0876    А пружи му књигу у проципу. 0877    Узе ага, па је разавио, 0878    Кад ли књига Вучан-капетана. 0879    Шта је Вуче у књизи правио: 0880    „Ето књиге, Хаџагић-Мујага! 0881    Ти си брата погубио мога, 0882    Мени не би за то хатор био, 0883    Што си њега главом раставио, 0884    Него ми је хатор остануо, 0885    Што си на њег диго побратима, 0886    А и седло побрина ђогата, 0887    Па их снио до Надина била, 0888    Осам пуних што има сахата. 0889    Сад ћеш мени стати на бранику, 0890    Па ћемо се, ага, огледати.“ 0891    Кад је момак књигу провидио, 0892    Влаху даде четири цекина: 0893    „На, влашчићу, па се напој вина! 0894    Ако теби буде до његака, 0895    Па ти здраво сиђеш на Котаре, 0896    Спомињат цеш Хаџагић-Мујага.“ 0897    Добро њега влашче захваљује, 0898    Па одскака до Шатора била. 0899    Они туди свате уставише, 0900    А Хаџагић одсиде дората, 0901    Он угледа за дванејст атова, 0902    Водају се крај шатора била, 0903    А Мујага до бунара сиђе, 0904    Абдест узе код воде бунара, 0905    Па он клања два хаџи-рећата, 0906    Онда дође до дората свога, 0907    А брат Осман њему полетио: 0908    „Слатки брате, у мене једини! 0909    Дај ти мени Вука и мејдана, 0910    Да ја њему на мејдан изиђем.“ 0911    „ „Не дам, брате, у мене једини!“ “ 0912    А допаде Велагић Ахмете, 0913    И он мејдан ишће код Отреса, 0914    Не да момак од себе мејдана. 0915    Хаџагић се с њиме халалио, 0916    А и својом дилбер-дивичицом, 0917    Сви му хаир-дову учинише. 0918    Он дората поклопио свога, 0919    Па отишће дора великога, 0920    Врло коња расрдио свога, 0921    До шатора наре показује, 0922    Устави га код шатора била, 0923    Под шатором чудо угледао. 0924    Гдје му сиди Вучан капетане 0925    И код њега једанејст Козлица. 0926    Козличићи с њиме пију вино, 0927    А Хаџагић Вуку говорио: 0928    „Устај, Вуче, да се огледамо!“ 0929    Њему вели Вучан капетане: 0930    „Чуј Турчине, Хаџагић-Мујага! 0931    Што си с’ тако аси учинио, 0932    Па нит Бога вичеш нит салама?“ 0933    Њему вели -Хаџагић Мујага: 0934    „Та копиле, Вучан-капетане! 0935    Душманин си, за Бога не знадеш, 0936    Не триба ти Бога називати, 0937    Нејмам коме салам навикнути, 0938    Вире ми моје, кад то Турци нису. 0939    Козлице су невирно плетиво, 0940    Јере их је Мара породила 0941    Не турчита, нићах не чинита, 0942    Под прегачом и под повезачом, 0943    Него устај, да се огледамо!“ 0944    Вучан виче на своје солдате: 0945    „Брже мога врана великога!“ 0946    Солдати му врана доведоше 0947    У марвантих и чатал-уларих, 0948    На ноге скочи Вучан капетане, 0949    Са гаврана марвант оборио, 0950    Па он врана поклопио свога, 0951    Дадоше му копље убодицу, 0952    А Хрњица мејдан размирио 0953    У дуљину шездесет копаља, 0954    У ширину дваест и четири, 0955    Па у готов мејдан ускочише. 0956    Вучан вели Хаџагић-Мујаги: 0957    „Како ћемо мејдан учинити?“ 0958    „ „Бирај, Вуче, како теби драго! 0959    Твоје звање, твоје обирање.“ “ 0960    Њему Вуче вели са гаврана: 0961    „Бјеж’, Турчине, турска је старија!“ 0962    А Хаџагић паде по дорату, 0963    За њим Вуче наметну гаврана. 0964    Ја кад сишли на пола мејдана, 0965    Виђа Вуче, да стигнути не ће, 0966    Отишће за њим копље убодицу. 0967    Добар дорат Хаџагић-Мујаге 0968    Кад опази копље убодицу, 0969    Он се баци с десна на лијево, 0970    А мимо њег копље пролетило, 0971    На њега пуче из пушака малих, 0972    Оби момка пушке прометнуше. 0973    Вучан натраг поврати гаврана, 0974    Мујага за њим наметну дората, 0975    Па у логор оба заронише, 0976    А у модар пламен огрезнуше, 0977    А подвикну Глумац Османага: 0978    „Брже дову, Шувал-ефендија, 0979    Да брез дове не гину јунаци!“ 0980    Ефендија дову заучио, 0981    А остали аминују Турци, 0982    Од по дове Турци полетише. 0983    Није брата, док не роди мајка, 0984    Ко ће први муну ујагмити? 0985    Ујагми је Хаџагић Османе, 0986    Јер он мрчи паде по перчину, 0987    А Велагић за њим на ђогату. 0988    Док остали полетише Турци, 0989    Оба момка у логор унишла, 0990    А остали ударише Турци. 0991    Ја кад сила на силу удари, 0992    Ту се ситан огањ проломио, 0993    Отрес ко кад у абез пропаде, 0994    Јер су Турци љуто ударили, 0995    А каури ватром дочекали. 0996    Па се једном ватром преметнуше, 0997    И другом се ватром ударише, 0998    А за Бога и за голу ћорду, 0999    Па се с њима помишаше Турци, 1000    Па се гоне под Отресом црним, 1001    Фрцају једним главе са рамена, 1002    Ама једним руке из рамена, 1003    Рањени јече, јер их здрави гњече. 1004    Све Хаџагић по логору скаче, 1005    Па он тражи Вучан-капетана, 1006    Он га тражи, да нађе не мере, 1007    Па Хаџагић управи ђогата, 1008    Уз планину момак ударио, 1009    Ал је њему касно на ум пало, 1010    Да је Вучан уз Отрес побиго, 1011    А угледа једанејст Козлица, 1012    Гдје су за њим ате наметнули. 1013    Брз је дорат Хаџагина сина. 1014    Кад их виђа Хаџагић-Османе, 1015    За њима се Осман наметнуо, 1016    За Османом тридесет катана, 1017    А за :њима Велагић Ахмете. 1018    Да видимо Хаџагић-Мујагу! 1019    Он изиђе врху на планину 1020    Па искочи на дуге пољане 1021    Близу хунке царске и ћесарске, 1022    Па он стиже Вучан-капетана, 1023    Па се фати перна буздохана, 1024    Њему вели Хаџагић Мујага: 1025    „Стан’, копиле, Вучан-капетане! 1026    Не ’ш утећи ни главе однити.“ 1027    Са дората па га ударио, 1028    Скочи момак са дората свога, 1029    Вучанове руке савезао, 1030    Уфати му врана великога, 1031    Па он добра врана поклопио, 1032    У једеку дору превезао, 1033    Па поврати Вучан-капетана, 1034    Па га гони натраг савезата. 1035    Кад он сиђе на пола планине, 1036    На големо чудо нагазио, 1037    Јер он нађе Велагић-Ахмета, 1038    Гдје он рањен сиди у Отресу, 1039    А пролива сузе низ образе, 1040    Мртав му ђого лежи у планини. 1041    Кад погледа Хаџагић Мујага, 1042    Мујага веће чудо угледао, 1043    Јер он виђа једанејст Козлица, 1044    Ни на какву русе главе нема, 1045    Код њих нађе свог брата Османа, 1046    Гдје он мртав лежи у планини, 1047    Код њих петнејст краљевих платника, 1048    Ни на какву русе главе нема, 1049    А он вели Велагић-Ахмету: 1050    „Хаирола, Богом побратиме! 1051    Јесу ли ти ране преболкиње?“ 1052    „ „Јесу, побро, ране преболкиње, 1053    Ал ђогата преболити не ћу, 1054    Ђогата мога и Османа твога, 1055    Камо срића, да сам погинуо!“ “ 1056    А Хаџагић фрци са гаврана, 1057    Побратиму бесидио своме: 1058    „Мучи, побро, луда глава ниси! 1059    Фала Богу и данашњем дану, 1060    Кад је твоја у животу глава. 1061    Ја не жалим брата ни ђогата, 1062    Брат је мушки главу изгубио, 1063    Погубио једанејст Козлица. 1064    Ето ти вранца, бољи од ђогата, 1065    Добра врана Вучан-капетана.“ 1066    Па подиже свог брата Османа, 1067    Диже њега на дората свога, 1068    А Велагић поклопи гаврана, 1069    Низ планину ате отискоше, 1070    Нека иду, како њима драго! 1071    Да видимо Глумца Османагу 1072    А и агу Махмут-тефтердара! 1073    Растирали, гарет учинили, 1074    Па ходају по разбоју Турци, 1075    А преврћу мртве и рањене, 1076    Па шехите на поље износе, 1077    Копају их по пољу зеленом, 1078    Двиста туди дадоше шехита, 1079    А и више има рањеника. 1080    А све цвили Злате диздарева, 1081    Јер јој нема Хаџагић-Мујаге. 1082    Кад погледа Глумац Османага, 1083    Он угледа оба побратима, 1084    Изађоше из Отрес-планине, 1085    Велагић јаше на гаврану добру, 1086    Пишице иде Хаџагић Мујага, 1087    Дората води, на њем брата носи. 1088    Кад донесе свог брата Османа, 1089    Снимише га са дората Турци, 1090    На пољу га они укопаше, 1091    Више њега колац исправише, 1092    Па на колац дигоше Вучана, 1093    Нека чува Хаџагић-Османа. 1094    Док по власих шићар покупише, 1095    Личани се натраг повратише, 1096    Однесоше своје рањенике, 1097    Надинлије одош’ до Надина, 1098    Јопе иду шенли и весело, 1099    Пивају им момци у сватових, 1100    Ко погино, да му кућа знаде. 1101    Кад сиђоше до Надина била 1102    И до куле Хаџагић-Мујаге, 1103    Он унесе побру у одају, 1104    Повали га на јатаку своме, 1105    Па настави шенлук и весеље, 1106    А добави прехитра бербера, 1107    Да он личи побратима свога. 1108    Побру личи и чини весеље 1109    У билој кули за недиљу дана, 1110    Ожени се Златом диздаревом. 1111    Кад су прошле три пуне недиље, 1112    Побрине му ране замладише, 1113    А Мујага рано подранио, 1114    Јере њему освану недиља, 1115    Мујага назу кајсер-јемерлије, 1116    Сађе кули Махмут-тефтердара. 1117    Кад униђе ага у одају, 1118    Кад ли ага сиди код пенџера, 1119    Пред њег момак паде на колино, 1120    Салам викну, Ханку запросио: 1121    „Дај ми Ханку по божијем путу, 1122    Да оженим побратима свога, 1123    Свога побру Велагић-Ахмета.“ 1124    Даде је ага, ни ричи не рече, 1125    Па сигура Ханку на оџаку. 1126    Узе је момак за десницу руку, 1127    Сведе је кули Велагић-Ахмета, 1128    Па је даде Велагића мајки: 1129    „Давор мајко побратима мога, 1130    Ево теби снаха од менека!“ 1131    „ „Нека, синко, милом Богу фала, 1132    Кад је мајка снаху дочекала!“ “ 1133    Велагић Ахмет ни за што не знаде, 1134    Јер у кули сиди Хаџагића. 1135    Хаџагић се натраг повратио, 1136    Па је побри говорио своме: 1137    „Де се спреми, Богом побратиме! 1138    Да сиђемо твојој билој кули, 1139    Да видимо, шта ти мајка ради.“ 1140    Велагић се хитро опремио, 1141    Изведоше из презида вранца, 1142    Па га воде низ Надин камени, 1143    Сашли кули Велагић-Ахмета, 1144    Привезаше на јасле гаврана, 1145    Оба ушла у халват-одају. 1146    Кад Велагић у одају уђе, 1147    Стару мајку у руку пољуби, 1148    Виђа Ахмет Ханку у буџаку, 1149    У буџаку под пули дуваком. 1150    Врло момку то је мило било, 1151    Наставише шенлук и весеље, 1152    Са пенџера полићу димови, 1153    Јер пуцају из пушака малих, 1154    Код пенџера мезу поставили, 1155    Они пију конда проливају. 1156    Тако пише за недиљу дана, 1157    Па он Ханку нићах учинио, 1158    Велагић се с њоме оженио. 1159    Тако су се побре пожениле, 1160    Никада их нису прекорили, 1161    Што су таде ћорде крвавили 1162    По Отресу, високој планини.